• Всего документов: 5844
  • Число пользователей: 15251

O’simliklar harakatlanishi

Ishning dol zar bl igi
O ’s im l ik l ar  hayot ida m uhim 
j arayonl ar dan bir i 
o’s iml ik l ar ning harak at l anis hi.  
Harak at l anish t ufayl i 
o’s im l ik l ar  m uhit  s har oit iga 
t ur l i daraj ada m os l as hadi,  
ba’zi t ur l ar da t ur l icha x usus iy 
bel gil ar  paydo bo’l adi Tropizm.   Тропизм ҳаракатини ўсимликларга бир 
томонлама таъсир қиладиган ташқи шароит 
омиллари вужудга келтиради. Троиизм юнонча сўз 
бўлиб, бурилиш маъносини билдиради. Табиатда 
тропизм ҳаракатларига кўплаб мисол келтириш 
мумкин.   Ishning maqsadi va vazifalari .
O`simliklar  harakatlanish  jarayoni  qanday  ahamiyatga 
ega ekanligini anglab yetish.

O`simliklarda turli xil harakatlanish jarayonlari mavjud.

O`simliklar  harakatlanish  jarayonida  turli  maqsadlarda 
foydalanadi.

Harakatlanish  jarayoni  murakkab  fiziologik  jarayon 
ekanligini anglab yetish. Niktonastik harakat.
Кун билаи туннинг   алмашиниши сабаб  
бўладиган ҳаракат — никтонас ти к 
харакат энг кўп тарқалган. Жуда куи 
гуллар эргалаб очиладк, кечаси эса 
ёиилади. Бошқалари эса кечаси очилади 
(намозшомгул), кундузи ёпилади. Кўп 
ўсимликларнинг барглари ҳам кун билан 
кеча-нингалмашиб туришига қараб ўз 
ҳолатлариии уз)артириб туради.  Результат:  растения повернулись за 3 часа;
наибольший угол наклона составил 25°  Результат:  растения повернулись за 3,5 часа;
наибольший угол наклона составил около 20°  Опы т №2    № 1Amaliy t ajr iba    Xulosa
•
O`simliklar dunyosi hayvonlar, odamlar singari 
harakatlanadi. Bu protsess juda ham muhim va 
qiziqarli.O`saimliklar ning harakatlanishi uchun 
eng muhim omil yorug`lik omili va shu bilan 
birga barcha abioyik va biotik omillar 
hisoblanadi. E`tiboringiz uchun raxmat ! Foydalanilgan adabiyotlar.
1.Xo`jayev J.X “O`simliklar fiziologiyasi” T-2004
2.Beknazarov B.O “O`simliklar fiziologiyasi” T-2009.
3.Mustaqimov S.G “O`simliklar fiziologiyasi va mikrabiologiya 
asoslari”T-1995
4.Ziyonet.uz
5.Wikipediya.uz
  Выводы:
     1. Изучив различные типы ростовых  
движений растений, мы получили 
экспериментальное доказательство этого 
явления.
     2. Мы доказали, что скорость фототропизма 
зависит от уровня освещённости.
     3. Но примере цветка тюльпана, а мы 
пронаблюдали явление термонастии и 
фотонастии.  Seysmonastik harakat
Сейсмонасгикҳаракатларгауятчан 
мимоза  жуда яхиш мисол бўлади. Агар 
мимозанинг баргига о зги на тегилса у 
дархрл осилиб қолади . Бу 
ҳаракатланиш механиими бўғинларнинг 
устки ва пастки ярмида тургор 
ҳрлатининг ўзгариб туриши натижасида 
содир бўлади.   Бутун ўсимликка баравар таъсир 
қиладм-ган қузгатувчилар (ҳарорат, 
ёруғлик ва бошқалар) восипаси билан 
бўла-диган ҳаракатлар - 
настикҳарлкатлар дейилади. Nastik harakatlar  O’simliklar harakatlanishi
Kurs ishi Движение растений к искусственному источн
ику света Уровень 
освещенности Время 
изгиба, 
t ,ч Угол наклона,
α ,  º Скорость 
движения
град/ час
Низкий 
(кладовка с 
лампой) 3,5 20  5,71
Средний 
(пасмурно) 3 25 8,33
Высокий 
(солнце) 2,5 30 12 Опы т №3     Геотропизм - 
усимликларнинг ернинг 
тортиш кучига асосан ўсиш 
ҳаракатидир. Яъни уруғ 
ерга қандай тушишидан 
қатъи назар унинг пояси ер 
устига, илдизи эса пастга 
қараб ўсади. Бунда пастга 
қараб ўсадиган илдизларда 
мусбат геотропизм, 
юқорига қараб ўсадиган 
пояда манфий геотропизм 
мавжуд  Движение растений к естественному источни
ку света НУТАЦИЯ ҲАРАКАТЛАРИ .  Табиатда   бошқа ўсимикларнинг  
танасига ўралиб ёки чирмашиб ўсувчи ўтсимон ўсимликлар 
мавжуд. Бундай ҳаракапа нукшия ҳаракати дейилади. Бу 
гуру\га кирувчи ўсимликлар-нинг ўсиш нук.га,'1ар11даги 
доиравий ҳаракат поя ички ва ташқи томонда-ринпиг бир 
меъёрда ўсмаганлиги натижасида содир бўлади. Айниқса, 
доиравий иутация чирмашиб ўсувчи ўсчмликларминг 
(печакўтлар, зар-иечак, лиаиалар ва бошқалар) пояларила 
яхши ҳаракатлаиали Ву усим-ликларнинг бир марта айланиш 
узуилиги 2 дан то 12 соатгача давом этиши мумкии. Nutatsiya harakatlar  Никтонастика   Fototropizm Fototropizm
Фототропизм деб ўсимликларнингёруғлик 
энергиясииинг йўналишига қараб бурилиш қобилиятига 
айтилади. Ёш ўсимликлар ва улариинг усиш қисмлари 
ёруглик манбаи томонса қараб бурилади. Бундай 
ҳаракат мусбаг фототропизм дейилади. Бундай 
фототропизмни уйларда ўстирилувчи ўсимликларда 
яққол кузатиш мумкин. Ўсимлик устирилган туваклар 
деразага яқинроқ жойда сақланса, ўсимликлар ёруғлик 
тушган томонга эгилади. Ёруклик манбаидан тескари 
томонга караб эгилиш манфий фототропизм дейилади  Опы т №2
17 :02 20:14
3ч 11 
м ин    Из учение я вления  
терм онастии
Опы т №1
2 ч 
10м ин t =22 C
t=12 C     O`simliklarning harakatlari
Ўсимликларнииг  ўсувчи  органлари 
ташқи  таъсир  натижасида  эгилиши, 
ётиб  қолиши  ва  янгидан  яна  гик 
бўлиб  ўсиши  мумкин.  Бу  улардаги 
ҳаракатлар  натижасидадир.  Ўсиш 
харакатлари  бир  иеча  хил  бўлади: 
тропизмлар.  настик  ҳаракатлар, 
нутация ҳаракатлари ва бошқалар.  Результат:  растения повернулись за 2,5 часа;
наибольший угол наклона составил  30°   Nastik harakatlar

O’simliklar harakatlanishi