Шўртон табиий газни амино-бирикмалар билан тозалаш техноло-гиясини лойиҳалаш. Абсорберни ҳисоблаш. (4.35 млрд м3й)

Mavzu :   Шўртон табиий газни амино-бирикмалар билан тозалаш
техноло-гиясини лойиҳалаш.  Абсорберни ҳисоблаш. (4.35 млрд м3й)
Reja:
Kirish.
I.Asosiy qism
II.  TEXNOLOGIK JARAYON TAVSIFI
2.1.Moddiy balans.
2.2.Issiqlik balans
Xulosa 
Foydalanilgan adabiyotlar. Kirish
  Ma’lumki   hozirgi   vaqtda   energiyaning   asosiy   manbaalaridan   biri   neft   va
gaz   hisoblanadi.   Ulardan   asosan   turli   suyuq   yoqilg ‘ ilar:   benzin,   kerasin,   dizel   va
qozonxona   (mazut)   yoqilg ‘ isi   olish   uchun   foydalaniladi.   Shuningdek,   neftdan
maxsus   va   surkov   moylari   ham   ishlab   chiqiladi.   Qayta   ishlash   jarayonlari   orqali
olingan mahsulotlar plastmassalar, sintetik kauchuk va smola, sun’iy tola va yuvish
vositalari,   dori-darmonlar   va   shu   kabi   bir   qator   xalq   xo ‘ jaligi   uchun   zarur
mahsulotlar ishlab ishlab chiqarishda xom-ashyo sifatida foydanalaniladi.
Mamlakatimiz mustaqilliqka erishgan yillardan boshlab ishlab chiqarishning
asosiy   sohalaridan   hisoblangan   neft   va   gaz   sanoatiga   katta   e’tibor   qaratildi.   Bu
borada   Prezidentimiz   I.A.Karimovning     1922-yildagi   neft   va   gaz   sohasini
rivojlantirish   sohasini   to ‘ g ‘ risidagi   qator   va   farmonlari   sohada   qilinishi   kerak
bo ‘ lgan ishlar ko ‘ lami aniqlab olindi. Respublika yoqilg ‘ i-energetika mustaqillikka
erishish   maqsadida   mavjud   ishlab   turgan   zavodlar   qatoriga   yangi   zavodlar
qurishga   kirishildi.   Yangi   quriladigan   zavodlar   ishga   tushirilishi   bilan   ichki
bozordagi yoqilg ‘ i mahsulotlariga bo ‘ lgan talabni qondirish bilan birgalikda tashqi
bozorga ham mahsulot chiqarish ko ‘ zda tutilgan edi.
                   O ‘ zbekiston mustaqillikka erishgunga qadar neft va gazni qayta ishlashga
zavodlari   Oltiariq   (1906-yil),   Farg ‘ ona   (1958-yil)   va   Muborak   (1971-yil)   gazni
qayta ishlash zavodlari qatoriga 1997-yil avgustda ishga tushirilgan.
                     Buxoro neft va gazkondentsatini qayta ishlashga mo ‘ ljallangan zavod va
2001-yilda Sho ‘ rton gaz kimyo majmuasi qo ‘ shildi. Umuman O ‘ zbekistondagi neft
va   gazni   qayta   ishlash   sohasini   vujudga   kelishiga   nazar   solsak,   XIX-asr   oxirida
Farg ‘ ona   vodiysida   ochilgan   dastlabki   konlar   asosida   1904-1906-yillarda
O ‘ zbekistondagi   neft   va   gazni   qayta   ishlash   sohasini   vujudga   kelishiga
O ‘ zbekistonda   birinchi   Oltiariq   neftni   qayta   ishlash   zavodi   ishga   tushirilgandan
boshlangan.   Zavod   asosan   neftni   birlamchi   qayta   ishlashga   mo ‘ ljallangan   bo ‘ lib,
hozirgi vaqtdagi ishlab chiqarish quvvati yiliga 1,5 mln tonnani tashkil etadi.
                    Mahsulot   ishlab  chiqarishni  ko ‘ paytirish   maqsadida   1958-yilda  Farg ‘ ona
neftni qayta ishlash zavodi ishga tushirildi. Zavodda neftni birlamchi va ikkilamchi
qayta   ishlash   jarayonlari   olib   boriladi.   Uning   hozirgi   vaqtdagi   ishlab   chiqarish
quvvati   yiliga   5,5   mln   tonna   neft   va   kondentsatni   qayta   ishlashga   mo ‘ ljallangan.
Zavodda   shuningdek,   yiliga   500   ming   tonna   moy   ishlab   chiqarish   quvvatiga   ega
qurilmalari   bor.   1996-yil   Farg ‘ ona   neftni   qayta   ishlash   zavodi   chet   el   ilg ‘ or
texnologiyalari   (Yaponiya)   asosida   qayta   rekonstruksiya   qilindi.   Hozirgi   zavodda
neft mahsulotlarini 50 dan ortiq xili ishlab chiqariladi.                    Respublikamizda neftni qayta ishlash   bilan birgalikda gazni qayta ishlash
sohasiga ham katta e’tibor berildi. 1971-yil dekabrda Muborak gazni qayta ishlash
zavodi   birinchi   navbatda   ishga   tushirildi.   Zavod   asosan   xalq   ho ‘ jaligi   uchun   eng
arzon  yoqilg ‘ i,  tabiiy  gaz  yetishtirib  beradi.  Zavodning  dastlabki   quvvati   yiliga  5
mlrd  m3
 gazni qayta ishlashdan boshlangan. 1978-1980-yillarda zavodning ikkinchi
va uchinchi navbatlari ishga tushirilib, umimiy quvvat yiliga 25 mlrd   m3
  ni tashkil
etdi.   Hozirgi   vaqtda   umumiy   quvvat   yiliga   30   mlrd/   m3
  ni   tashkil   etadi.   Muborak
gazni qayta ishlash zavodi xom-ashyo manbalari asosan yuqori oltingugurtli (4,5-
5%)   O ‘ rtabuloq,   Dengizko ‘ l-Xauzok,   Samantepa   konlari   va   kam   oltingugurtli
(0,08-0,3%)   Kultak,   Zeberda,   Pamuk,   Alan   gaz   konlaridir.   Zavodning   asosiy
mahsulotlari   tabiiy   gaz,   texnik   oltingugurt,   barqarorlashtirilgan   kondentsat   va
suyultirilgan gaz hisoblanadi.
                    Istiqlol   yillariga   kelib   1997-yilda   gaz   kondentsatini   qayta   ishlashga
mo ‘ ljallangan chet el ilg ‘ or zamonaviy texnologiyalaridan biri Frantsiya “Teknip”
kompaniyasi   texnologiyasiga   ko ‘ ra   Buxoro   neftni   qayta   ishlash   zavodi   ishga
tushirildi. Zavodning umumiy quvvati yiliga 2,5 mln tonna neft va gaz kondentsati
aralashmasini   birlamchi   qayta   ishlash   jarayonlari   olib   boriladi.   Zavodni   asosiy
xom-ashyo   manbai   Ko ‘ kdumoloq   konlaridan   olinayotgan   gaz   kondentsatlari   va
olinadigan  mahsulotlari   esa   asosan  suyultirilgan  gaz,  yuqori   sifatli   benzin  navlari
kerasin va dizel yoqilg ‘ ilari hisoblanadi.
                  Respublikamizda   neft   kimyosi   va   organik   sintez   moddalar   olishni
ko ‘ paytirish   maqsadida   17-fevral   1998-yil   “O ‘ zbekneftgaz”   va   “AVV   Lummas
Global”   (AQSh),   “AVV   Soimi”   (Italiya),   “Nisho   Ibai”,   “Toyo   injenerining”
(Yaponiya),   Kompaniyalari   o ‘ rtasida   gaz   kimyo   majmuasini   loyihalash,
qurilmalarini   yetkazish,   o ‘ rnatish   va   ishga   tushirish   bo ‘ yicha   shartnoma
imzolandi. 2001-yil 15-avgustdan birinchi o ‘ zbek polietileni chiqarildi. Gaz kimyo
majmuasi   umumiy   quvvati   yiliga   4,2   mlrd.   m 3
  tabiiy   gazni   qayta   ishlashga
mo ‘ ljallangan bo ‘ lib, quyidagi mahsulotlar olingan:
- Donador polietilen (125 ming tonna);
- Suyultirilgan gaz (137 ming tonna);
- Gaz kondentsati (103 ming tonna);
- Donador oltingugurt (4 ming tonna).
                       Sho ‘ rtan gaz kimyo majmuasida ishlab chiqarilayotgan barcha polietilen
mahsulotlari ekologik va gigienik sertikatlarga egadir. Zavod mahsulotlariga 2005-
yil xalqaro ISO-9001 sifat sertifikati berildi.                         Hozirgi   vaqtda   Sho ‘ rtan   GKM   mahsulotlarining   70%i   eksportga
chiqarilmoqda.   Ya’ni   Yevropa   mamlakatlari   (Italiya,   Gollandiya,   Polsha,   V
yengriya,   Turkiya)   ,   Osiyo   davlatlari   (Eron,   Pokiston,   Xitoy),   MDH   davlatlari
(Rossiya, Ukraina, Ozarbaayjon, Qirg ‘ izishton,  Tojikiston)ga eksport qilinmoqda. 
           Hozirgi vaqtda Respublikamizda yoqilg ‘ i energiyasiga bo ‘ lgan talabni to ‘ la
qondirishga   “O ‘ zbekistonneftgaz”   tizimida   milliy   xolding   kompaniyasi   asosiy
o ‘ rin tutadi. Kompaniya 154 korxona va tashkilotni o ‘ z ichiga olib, ulardan 87tasi
aktsiyanerlik   hamda   67tasi   davlat   korxonalaridir.   “O ‘ zbekistonneftgaz”   tizimida
8ta yirik kompaniya faoliyat yuritadi.
                  “O ‘ zneftmahsulot”   ,   “O ‘ zgeoneftgaz   qazib   chiqarish”,
“O ‘ zneftgazburg ‘ ulash”,   “O ‘ zneftni   qayta   ishlash”,   “O ‘ zneftgaz   qurilish”,   va
boshqalari   neft   va   gaz   sanoatida   muhim   rol   o ‘ ynovchi   kompaniyalaridir,   ya’ni
“O ‘ zneftgazmash”,   “O ‘ zneftgazhimoyalashta’minot   ”,   “O ‘ zneftegazaloqa”,
“O ‘ ztashqineftegaz”,     Hozirda   Respublikamizda   jahon   sifat   andozalariga   mos
keluvchi tayyor neft mahsulotlarini tashqi bozorga chiqarilyapti. 
                TEXNOLOGIK JARAYON TAVSIFI
“Sho ‘ rton”   gazkandentsat   konining,   amin   yordamida   gazni   oltingugurtdan
tozalashning  qo ‘ shimcha qurilmasi (AOT-2) yiliga 2,0* m 3
 gazni qazib olishga
mo ‘ ljallangan,   texnologiya   Moskva   shahridagi   “Giprogazoochistka”   instituti
tomonidan   lohiyalashtirilgan   “Sho ‘ rtan   GKK”ning   bosh   loyihasi   bo ‘ lib   “VNIPI
gazdobicha” (Saratov shahri) instituti hisoblanadi.
        Ishga tushirilgan sanasi 1992-yil.
               Seolitli oltingugurt tozalashning regeneratsiya gazi tozalashga kelib tushadi.
Ko ‘ pi   bilan   0,007   d/ m3
  miqdorgacha   (O ‘ zDST   948:1999”   magistral
gazo ‘ tkazgichlarga uzatiladigan yonuvchan tabiiy gazlar.
               Texnik shartlar, vodorod sulfididan tozalangan gaz, tayyor tovar mahsuloti
olish uchun qurilmadan jo ‘ natiladi.
        Qo ‘ shimcha mahsulot sifatida quyidagilar olinadi:
- Desorberga   suvli   DEA   aralashmasini   regenatsiyalashda   ajratilgan   va
oltingugurt   olish   qurilmasiga   jo ‘ natiladigan   vodorod   sulfiti   tarkibli   (nordon)
gaz
- Vivetrivatelning   adsorberida   DEA   aralashmasi   yordamida   vodorod   sulfidi   va
uglikislotalardan tozalangandan so ‘ ng, past bosimli mash’alaga jo ‘ natiladigan,
vivetrivatelda va DEA aralashmasini gazsizlantirishda ajratiladigan eksponzer
gazlari.
Mazkur   texnologik   reglament   RH   39   2-027:2004.   “Neft,   gaz,   kondentsat
tayyorlash   va   gazni   qayta   ishlash   qurilmalarini   ishlatilishining   texnologik
reglamentlarini   ishlab,   chiqish,   kelishish,   tasdiqlash   va   ro ‘ yxatdan   o ‘ tkazish
tartibi”ga muvofiq tuzilgan.
                         “Sho ‘ rtanneftgaz” USHKda qurilmalarni sanoat miqyosida ishlatish
borasidagi   tajribaga   ko ‘ ra,   texnologik   reglamentga,   jarayonni   olib   borishning
normal sharoitlarini aks ettiruvchi bir qancha o ‘ zgartirishlar va qo ‘ shimchalar
kiritilgan.
                       Ushbu texnologik jarayoni operatsiyalarining olib borilishi tartibi va
rejalarni belgilovchi asosiy texnik hujjat bo ‘ lib hisoblanadi. Ushbu texnologik
reglament   amin   yordamida   gazni   oltingugurtdan   tozalash   qurilmasining
texnologik   jarayoni   operatsiyalarining   olib   borilishi   tartibi   va   rejimini
belgilovchi asosiy texnik hujjat bo ‘ lib hisoblanadi. Texnologik reglamentning barcha   talablariga   so ‘ zsiz   rioya   qilish   majburiy   hisoblanib,   u   chiqariladigan
mahsulotning   zaruriy   sifatini,   ishlab   chiqarish   jarayonini   oqilona   va   tejamli
olib borishni, xavfsizligi va ekologik talablarining bajarilishining ta’minlaydi.
Apparat, oqim nomi Sxema
bo ‘ yicha
apparat
indeksi sarf
Harorat
C 0 Bosim
MPa To ‘ ldiril
gan   sath,
%
Tozalangan gaz 40-55 4,0-5,0
Tozalangan gaz sentz
- Tozalash   uchun
reg.gazi
- Uglevodorodli
kondentsat             
Absorber
- Tozalashga   reaktsiya
gazi 
- Regeneratsiyalangan
DEA  aralashmasi 
- 28-likopchaga
- 20-likopchaga
- absorberda 40E-1
40K-1 60-100
200-
300 40-55
50-65
50-70 4,0-5,0
4,0-5,0 30-60
Tozalangan gaz
- Tozalash  reg.gazi
- DEA  aralashmasi 40E-2 57-70
3,9-4,9
30-60
Tozalangan   gaz   quvur
o ‘ tkazgichi 222,2
gacha 30-50 3,9-4,9
Vivetrivatel
- To ‘ yingan   DEA
aralashmasi
- Ekspanzer gazlar 40E-3
55-70
0,35-
0,5 30-60
Issiqlik almashgich 
- To ‘ yingan   DEA
aralashmasi   (quvurli
hudud)
- Regeneratsiyalangan
DEA   aralashmasi
(quvurlararo hudud) 40T-1-
1-2 Kirish
55-70
Chiqis
h   105-
107
Kirish
120-
125
Chiqis h 80-89
joyda
Desorber
- kirish joyida to ‘ yingan
DEA aralashmasi
- Regeneratsiyalangan
DEA  aralashmasi 
- Desorbsiya   qismi
chiqish   joyida
bug ‘ gazli aralashma
- Mash’alaga v.ts.gaz 40K-2
105-
108
120-
125
108-
112
40-55
90-95 0,08-
0,11
0,07-
0,09 30-60
Bug ‘ latgich
- To ‘ yingan   suvli   bug ‘
(quvurlararo hudud) 40T-2-
1:2 145-
155
Aylanuvchi  suvning havoli
sovitish apparati 
- Aylanuvchi suv 40xv-2-
1:2 0,3-
0,4
Aralashmaning   havoli
sovitish apparati 
- Regeneratsiyalangan
aralashmasi 40xv-1-
1 Kirish
80-89
Chiqis
h 55-70 30-60
                                
                                                Mahsulot tavsifi
                   Qurilmada  tayyorganadigan  mahsulotlar  bo ‘ lib, nordon komponentlardan
tozalangan tabiiy gaz hisoblanadi.
                   Texnik nomi – tozalangan regeniratsiya gazi. Savdodagi nomi tozalangan
tabiiy gaz.
                    Tozalangan   regeniratsiya   gazi   –   qimmatli   yoqilg ‘ i   bo ‘ lib,   torf,   neft   kabi
boshqa   turdagi   yonuvchan   qazilmalar   oldida   ko ‘ proq   yuqori   issiqlik
yaryatuvchanligi,   yonishni   boshqarishning   ishonchli   tizimini   amalga   oshirish
imkoniyati,   yonganda   atrof-muhit   ifloslanishning   minimal   darajasi   uning   o ‘ ziga
xosligi hisoblanadi.                 O ‘ z.DST   948   bo ‘ yicha,   AU60T-2-II-blok   SOT   tozalash,   quritish   tizimi
bo ‘ yicha magistral gazo ‘ tkazgichga uzatiladigan yonuvchan tabiiy gazning sifatiga
bo ‘ lgan talablar, jadvalda keltirilgan.
                        Jadval   Magistral   gazo ‘ tkazgichga   “Sho ‘ rtan”   konidan   uzatiladigan
tozalangan tabiiy gazni fizik-kimyoviy tasnifi.
№ Ko ‘ rsatkichlar nomi Me’yor Sinov uslubi
yozda qishda
1 Eng   past   yonish   issiqligi,   Mj/m 3
(kkal/m 3
) Me’yorlanmaydi
Aniqlash majburiy GOST   22667
bo ‘ yicha
2 Vobbe   soni   miqdorlari   sohasi
(yuqori) Mj/m 3 
(kkal/m 3
) GOST   22667
bo ‘ yicha
3 Vodorod   sulfidining   massa
kansentratsiyasi  d/m 3
0 , 007 GOST
22 38 7 ,2
bo ‘ yicha
4 Merkoptanli   oltingugurtning   massa
kansenratsiyasi  d/m 3
  0,016 GOST
22 38 7 ,2
bo ‘ yicha
5 Kislorodning   hajmiy     ulushi   %
bilan 0,5 GOST 2 3 7 8,4
bo ‘ yicha
6 1 m 3
da   mehanik   aralashmalar
massasi  d , ko ‘ pi bilan 0,001 GOST
2 2 387,4
bo ‘ yicha
7 Tomchilash   nuqtasi   harorati   S 0
ko ‘ pi   bilan,   namlik   bo ‘ yicha
uglevodorodlar bilan             0  -5
            0   0 GOST   20060
GOST  20061
Цеолит ёрдамида адсорбция усулида тозалаш  курилмаси куйидагилардан
ташкил  топгандир: 
-   табиий   газни   адсорбцияли   тозаловчи,   умумий   куввати   йилига     20   млрд.
нм³/йил  булган, параллел равишда ишловчи  5  (беш)та блокдан иборат.
   Курилмани тайёр махсулоти олтингугурт бирикмалардан  тозаланган ва 
куритилган табиий газ саналади.
                  Техник номи  -  олтингугуртдан    тозаланган    курук газ.  Сотилиш номи  -
Ǒ zDSt    -   948   «Асосий газ кувурларига бериладиган  ва узатиладиган  ёнувчи
табиий газлар.Техник талаб» » талабига жавоб берадиган   тозаланган табиий
газ.                     Курилманинг хом ашёси булиб паст хароратли ажратиш курилмасида
дастлабки тайёргарликни утган  (кам олтингугуртли) табиий газ саналади. 
                    Курилмада чет мамлакатлардан сотиб олинадиган   ВНИИГаз   «Техник
талаби»га   ва     цеолитлар   сифати   назоратига   кирадиган   натижаларига   мос
келадиган   сунъий   (синтетик)     цеолитлар   СаА  -  5Å  (Ту   –   38  –   110231   –   83)   ва
СаА цеолитларидан фойдаланилади
      Водород сульфиддан (Н
2 S) табиий газни тозалаш адсорбциялаш
усулида яьни ифлословчи аралашмаларни каттик ютувчилар ёрдамида
селекцион ажратиш тарзида амалга оширилади. Курилмада адсорбент
сифатида суньий (синтетик)
СаА(5 Å) русумли цеолитлари кулланилади. Суньий (синтетик) цеолитлар - 
бу адсорбент хажми буйича куп    микдорда говвак булган кристал тузилишли
каттик ютувчилардир.
          Адсорбент русумини танлаш аралашмадан ажратилиши керак булган 
молекулалар кундаланг кесими улчами билан тавсифланади. Ушбу холатда 
водород сульфид  (Н
2 S)молекулалари адсорбент говваклиги айланаси билан 
улчанувчи самарали айлана улчамига эга булиб говвакликларга кириб 
боради ва молекулалараро куч билан узаро таъсири натижасида у ерда 
ушланиб колади.
         Табиий газни тозалаш адсорбция усули билан олиб борилади.
Табиий газни тозалаш жараёни ички кисмига адсорбент юкланган   вертикал
холатдаги   цилиндр   куринишидаги   аппаратлар   яъни   адсорберларда   5,0-5,7
МРа босимда ва 50-60 0
С хароратда олиб борилади.
                Адсорбент   говакларининг   молекулалар   билан   туйиниши   натижасида
унинг   ютиш   хусусияти   пасаяди.   Адсорбентнинг   ютиш   хусусиятини   аввалги
холатига   кайтариш   максадида   320-350 0
С   гача   кизитилган   тоза   газ   ёрдамида
регенерация килинади ва 50-60ºС ли тоза газ билан совутилади.
                  Бир   вактнинг   узида   6   та   адсорбер   адсорбцияда,   битта   адсорбер
регенерацияда, битта адсорбер совутишда ишлайди
         Тозаланиши лозим булган табиий газ Ду 1000  mm  (4-5 блокларда Ду 400)
цех   коллекторидан   5,0-5,7   МРа   босим,   50-60ºС   хароратда   блок   чегарасида урнатилган       пневмоотсекатель   ва   электроприводли   задвижка   оркали   хар
бир блокка алохида берилади.    
                Блокда газ параллел ишловчи, ички юкори кисмида сеткали кайтаргич
мосламаси   урнатилган   Е-1/1,Е-1/2   сепараторларига   келади.   Сепараторларда
окимнинг   йуналиши   ва   тезлигининг   узгариши   натижасижа   суюклик
ажралади.       Газдан   ажратилган   суюклик   сепараторнинг   пастки   кисмида
тупланади ва вакти-вакти билан юкори босимли конденсат кувури оркали Ед-
1401идишига жунатилади. 
Сепарациядан   кейин   бирлашган   газ   окими   параллел   равишда   ишлаётган
олтита адсорберларга юкоридан пастга берилади 
                  Адсорберларда   тозаланиб   куритилган   газ   битта   оким   билан   шарли
кранлар   оркали   газнинг   таркибидаги   адсорбентни   майда   кисмларидан
тозалаш учун мулжалланган Ф-1/1,Ф-1/2 чанг ютгич фильтрларга берилади  
Фильтрлардан сунг тозаланиб куритилган газ курилма чегарасида жойлашган
пневмоприводли   ва   электроприводли   задвижкалар   оркали     Ду   700   mm   ли
цех   коллекторига   ундан   кейин   улчов   булими   оркали   истеъмолчига
жунатилади. 
                  Адсорбентни   регенерация   килиш   ва   совутиш   блокнинг   тоза   газ
коллекторидан олинган бир кисми билан амалга оширилади. Регенерация ва
совутиш   газининг   йуналиши   тозаланган   газнинг   асосий   йуналишига   карама-
карши килиб белгиланган. 
Совутиш гази Ду 400  mm  лик тоза газ коллекторидан карама-карши йуналиш
буйича  умумий газ сарфининг 15 – 20 % микдорида 4,9-5,3 МРа босим ва 50 -
60   ºС   харорат   билан   совутишда   турган   адсорберга   берилади.   Совутиш   гази
адсорбердан   утиш   вактида   цикл   бошида   320ºС   гача   кизийди,   цикл   охирида
80 ºС гача совуб совутиш гази коллекторига юборилади. Кейин совутиш гази
Т-1/1,   Т-1/2   теплообменникларининг   кувурлари   ичидан   утиб   П-1   печи
змеевикларига берилади.  
                    Печ  змеевикларида 340-350  ºС  гача кизитилган  газ  регенерация  гази
коллектори   оркали   регенерацияда   турган   адсорберга   берилади.
Адсорбердан утиш вактида газ олтингугуртга, сув бугларига туйинади ва цикл
бошида   60ºС,   цикл   охирида   320ºС   харорат   билан     Т-1/1,   Т-1/2
теплообменникларининг кувурлари орасига юборилади.            Кейин регенерация гази параллел ишловчи АВО-1/1, АВО-1/2 
аэрохолодильникларида совутилиб Х-1 сув  холодильниги оркали Е-2  газ 
регенерация сепараторда суюклик ажралиб АСО курилмаларига жунатилади.
          Адсорбция вакти тугагач адсорберлар иш режими алмаштирилади. 
Адсорберлар иш режимини алмаштириш кузатувчилар хонасида жойлашган
бошкарув пультидан амалга оширилади.  
  Блоклардаги адсорберлар иш цикли куйидагича:  
Адсорбция      – 12 соат (9 соат);  
Регенерация    – 2 соат (1,5 соат);    
Совутиш          – 2 соат (1,5 соат);   
        Газ регенерациясидан кейинги фойдаланишларга имкон берувчи 
даражагача олиб келиш учун кам микдордаги олтингугуртли табиий газни 
тозалаш корхонасида регенерация газини амин ёрдамида тозалаш 
курилмаси мулжалланган. Курилма  1985йил май ойида фойдаланишга 
топширилган .
        Курилма   Москва  шахридаги  «Гипрогазоочистка» институти лойихаси ва
ишчи чизмалари асосида урнатилди. Технологик жараён  Москва шахридаги  
НИИОГаз  институти томонидан ишлаб чикилган.Меъёрланган ускуналар 
Подольск шахридаги ЦКБН томонидан ишлаб чикилган. «Шуртан-16»  газ 
мажмуасини бош лойихачиси Саратов шахридаги  «БИТЛИГаз казиб 
чикариш»  «ВНИПИГаздобыча») институти саналади.
Курилма  1985  йил май ойида фойдаланишга топширилган.
           Куввати йилига 1,0  млрд \м3 гача булган курилма абсорбцион 
жараёнда сероводород (водород сульфид ) ва углекислота (карбонат кислота
) ифлослантирувчи компонентлардан  газни регенерациялаб тозалаш учун 
мулжалланган 
      Курилма махсулоти нордон компонентлардан тозаланган табиий газ булиб
кейинчалик у куритиш курилмасига ва нихоят Шуртан-Келиф  газ кувурига 
жунатилади. Нордон газ эса олтингугурт олиш курилмасига узатилади               
        Тозалаш колонна  типидаги аппаратда Диэтаноламиннинг 20 %  ли сувли 
эритмасида Н
2 S  СО
2   ни  кимёвий ютушиш оркали эришилади.      Амин  ёрдамида газни регенерация   килиш оркали тозалаш курилмаси 
куйидаги кисмлардан ташкил топган:  
      -газ тозалаш кисми;  
      -амин эритмасини регенерация килиш кисми;
      -эритма тайёрлаш  ва фильтрация килиш кисми;  
       -купик сундиргични тайёрлаш ва узатиш кисми.
        Карбонсувчил ва Н
2 S  дан тозаланиши керак булган регенерация  гази 
амин курилмасидаги абсорбернинг ички кисмида «Петон» насадкалари 
билан жихозланган 20 К –1  нинг куйи кисмига узатилади.  
     Газдан  нордон бирикмаларни ажралиши уларни ДЭА  эритмаси билан 
абсорбцияланиш жараёни хисобига амалга ошади.
      Н
2 S  ва СО
2   ни ДЭА да ютилиши куюк холда куйидаги реакция булиб утади:
   R
2 NH+ H
2 S = == R
2 NH
2  +HS (1) 
   R
2 NH +CO
2  = = = R
2 COO+H (2)
   R
2 NH +H
2 O = = = R
2 NH
2 +OH (3) 
   R
2 NH+CO
2 +H
2 O = = =R
2 NCOO +R
2 NH
2  (4)  
  Бу   ерда  : R = CH
2 CH
2 OH  
Юкоридаги   реакция   иссиклик   ажралиб   чикиши   билан   бирга   бориши    сабабли
жараён   хароратини   пасайтиришга   абсорбция   имкон   тугдиради  
    Аммо  абсорбция хароратини  бутун колоннна буйлаб пасайишига 
регенерация гази таркибидаги (СОS)  углерод олтингугурт  оксиди халакит 
беради.
    Углерод олтингугурт оксиди куйидаги реакция  буйича хосил булади:
    H
2 S  + CO
2  = COS+H
2 O        
  Бу реакция   кайтарилувчан булиб, 60 0
С  дан юкори  хароратда  тескари 
йуналишда кетади.      Углерод олтингугурт оксидини  парчалаш шароитини яратиш учун асосий 
насадкали каватларга берилаётган эритмани  135 м3 \с  асосий окими  60-
65 0
С хароратга эга.
      Абсорбернинг  юкори кисмидаги 12 та тарелкага бериладиган эритма 
микдори 
45 м 3
\соат гача булиб харорати 55-60 0
С ни  ташкил этади.
       Нордон бирикмалардан тозаланган регенерация гази абсорбер юкори 
кисмидан  
   20 Е-1 ажратгичига узатилади ва бу ерда тезлик ва йуналиш узгариши 
хисобига абсорбердан чиккан суюкликлар ажралади.  
        Суюклик сатхини тулишига караб ажаратгични куйи кисмидан 
регенерацияланган эритма  йигувчиси 20Е-3  га хайдалади.
         20Е-1  ажратгичидан кейин тоза газ глюконини куритиш курилмасига  ва 
кейин улчов  катори оркали истеъмолчига жунатилади.
          Тархда куйидаги окимларни хаволи (пневматик) ажратгич  
(отсекателлари) кузда тутилган.
- Хом ашё газини курилмага  киришида; 
- Тоза газ курилмадан чикишида; 
- Хом ашё газини крилмага киришида машъалага ташлашда;
- Тоза газни ажратгичдан кейин машъалага ташалшда;      
Туйинган амин эритмаси 5,1 –5,2 МПа   босим ва  65-70 0
С харорат билан 20 К-
1 
  абсорбердан йигилишига  караб сатх буйича ростлаш клапани  оркали  20Е-2 
экспанзерга чикарилади. 
        Экспанзерда  босимни 0,6 МПа гача тушиши хисобига унда эриган газлар 
(Н
2 S,  СО
2 , карбосувчиллар) эритмадан ажарлиб чикади. 
Экспанзерли газ босими ростлаш клапани  оркали  паст босимли машъалага 
ташланади.
         Газлардан  тозаланган амин  эритмаси сатх буйича ростлаш клапани 
оркали 20Е-4 умумлаштирувчи сигимига ёки унга кирмасдан 
регенерациялашга узатилади.           Умумлаштирувчида туйинган эритма таркибидаги нордон газлар 
микдорини силликлаш (текислаш ) учун 20Н-9  айлантирувчи насоси  оркали 
алмаштирилади.
          Н
2 S  ва СО
2  микдорини  узгариши регенерация гази таркибида уларни 
микдори узгариши хисобига фазога келади.
           20Е-4 умумлаштирувчидан (ёки у ерга кирмасдан) кейин эритма 20 Т –1 
–1,2 рекуператив  харорат алмашгичнинг кувурлари ичидан утиши хисобига 
105 0
С гача кизийди ва 20 К-2 десорберига узатилади.
             Десорберни ишлаш курсаткичлари:        
        - юкори кисми харорати –110 –115 0
С;        
        - таг кисми  харорати   -120 –125 0
С; 
        - таг кисмида  босим    -0,08-0,1 МПа   
Десорберда туйинган эритма  пастга окиб тушади ва натижада   пастдан 
кутарилаёган буг окими билан иссиклик ва масса алмашиниш хисобига  
       Эритмани регенерациялашни охирги нуктасига  десорбернинг таг кисмида
125 0
С гача киздириш билан эришилади.
       Буг окими ва регенерация учун  зарур булган иссиклик  сув буги билан 
киздирилувчи 20 Т –1-1,2  тик  буглатгичлар ёрдамида  хосил килинади. Сув 
бугини сарфи десорберни юкори кисми харорати буйича клапан  оркали 
ростланади.
      Регенерацияланган эритма сатхига караб десорбер таг кисмидан хайдаб 
олинади  ва 20 Т –1,-1,2 рекуператив харорат алмашловчида 85 0
С  гача, хаво 
ёрдамида совутгич (20 ХВ – 1 ) ларда 60-70 0
С гача яна совутилиб, десорберни 
таг кисмидаги ростлаш клапани  оркали  20 Е-3 регенерацияланган эритмани 
йигиш идишига узатилади.
       20 Е-3 йигувчидан 20 Н-1 насослари оркали иккита оким билан  20 К-1 
абсорберни сугоришга узатилади.
       Айланаётган эритмани умумий микдори  20 Н-1  насосини чикиш кисмида 
урнатилган сурилма ёрдамида тезкор сарф улчагич асбоби билан 
белгиланади.  Окимларни   булиш  эса     иккинчи     окимга   урнатилган  клапан  буйича ва биринчи окимга ва урнатилаган  сарф улчагич буйича 
амалга оширилади.
        Десорберда ажралган буг газ аралашмаси (H
2 S, CO
2  сув буглари) колонна 
тепасидан 115 0
Сгача харорат билан четлаштирилади ва 20ХВ-2-1,2 хаво 
ердамида совитиш аппаратида 65-70 0
С гача совутилади ва ажаралган 
суюклик томчиларини ажратиш учун  20 Е-5 оралик ажратгичга  узатилади.
        Кейин нордон  газлар 20Х –3 сувли  совутгичда янада совутилади, 20Е-6 
нордон газлар ажратгичи оркали утади ва 45-60 0 
С  харорат билан босимни 
ростловчи клапан  оркали олтингугурт олиш курилмасига ёки паст босимли 
машъалага ташланади. 
         Махсус ажратгич билан жихозланган  20 Е-6  нордон газ ажратгичида 
нозик ажралиш амалга ошади  ва конденсацияланган намлик ажралади. 
          Шу жойга  20 Е-5 оралик ажратгичидан нордон сув уз окими билан келиб
туради. 20Е –6 ажратгични куйи кисмида суюкликни йигилишига караб 20Н –
2 насоси  билан  ростлаш клапани оркали десорбернинг юкорисига 
сугоришга узатилади. 
       Курилмада айланиб турган эритмани механик аралашмалар (коррозия 
ашёлари,  аминнинг   термик парчаланиш  махсулотлари (смоладан ) тозалаш
учун  фаол кумир билан  тулдирилган 20 Ф-4 фильтрда эритмани бир кисми 
(10 % ) ни сиздириш кузда тутилган.
         20ХВ  -1  -1,2  дан  кейин сиздиришга олинган регенерация килинган 
эритма сиздиргич оркали утади ва  регенерация килинган эритма солинган  
20 Е-3 сигимига ташланади.
          Хар 6 ойда фильтрда  ишлатилган 4 тн кумир янгисига алмаштирилади.
         Тарх буйича 20 Е-11 дренаж идишидан сиздиргичга эритма узатиш  кузда
тутилган.
       Курилмага янги амин олиш учун   20 Е-11 дренаж идишидан 
фойдаланилади.      
       Курилмада  кувурларни  ва аппаратларни бушатиш учун 20 Е-11  ёпик 
дренаж сигими кузда тутилган булиб, бу идиш 20 Н –8  ботирилган насос 
билан жихозланган. Насослар  эритмани дренаж сигимидан 20 Е- 12   йигувчига ёки сиздириш кисми оркали  20 Е-3  регенерацияланган эритма 
идишига хайдаб олиш имконини беради.   
       Курилмани айланма сув билан таъминлаш тизими В-4, В-5  бош иншоатни 
сув билан таъминлаш халкасига уланган  булиб куйидаги улчамларга эга: 
-тугри сув окими  В-4,  харорати  -30 0
С, Н –40м 
- тескари сув окими В-5; харорати –42 0
 С, Н-25м                                                           
     Сикилган ва куритилган хаво НУА ва  А эхтиёжи учун курилмага Ду-50  мм  
кувури оркали 0,6 –0,8 МПа босим билан узатилади.
        Курилмада киска муддатга НУА ва А хавоси (25 мин ) узилиб колганда,
киска муддатда компрессор тухтаганда  НУА  ва А  ларни  узлуксиз ишлашини
таъминлаш учун 20 Е –13 ,20 Е-14  рессеверлари  кузда тутилган. 
       Курилмага сув буги Р=0,6МПа босим, Т=164 0
С харорат билан Бош иншоат 
козонхонасидан Ду=250 мм ли кувур оркали доимий узатилади.Технологик 
эхтиёжлар учун буг 20 Т-2-1 буглатгичга хароратни ростлаш клапани  оркали 
узатилади. Буг конденсатини бир сатх буйича клапан оркали  чикарилади. Буг
конденсатини бир кисми аминга кушиш учун янги амин эритмаси 
тайёрлашда ишлатилиши мумкин.
        Курилмада сув буги технологик эхтиёждан ташкари ускуналарни буглаш 
ва киздириш учун ишлатилади.
          НУА кузатувчилар хонаси, электр жойи, КТП, сиздириш булими 
таксимлаш кисми, шамоллатиш хонаси ва иситиш конденционерлари залида 
хавони  окиб келувчи шамоллатгичи билан иситиш лойихалаштирилган. 
Иситгич сифатида ''комфорт'' русумли конвенторлари кабул килинган.
        НУА куттилари ва импульс тармокларини иситиш ташкарида хаво 
харорати 
  +4 0
С булганда амалга оширилади.
   Курилмада иккита окова сув тизими лойихаланган:
      -маиший окова К-1;
      -саноат окова  К-3.        Бинода урнатилган санитария техника асбобларидан чикадиган оковалар 
уз окими билан ташки маиший окова тармогига ва у ердан окова насос 
станцияси (КНС) насослари билан тозалаш иншоатига узатилади. Саноат 
оковасига аппаратларни ювишдан, киздиргични, ювиниш хоналаридаги  
авария ва полларни ювишдан ва ёмгир сувларидан чиккан оковалар 
ташланади.
       Курилмани электр энергияси билан таъминлаш Бош иншоатнинг 
110/35/6кв ли бош подстанциясидан 2та 6 кв ли тармок кириш билан амалга 
оширилади.
20 Н-1насосларини юкори вольтли электр двигателлари олтингугуртдан 
тозалаш курилмасидаги трансформаторли подстанция оркали амалга 
оширилади.
       Паст вольтли ускуналарни электр билан таъминлаш уша подстанцияни 
узидан кучланишни 0,4 квт гача тушириб амалга оширилади.
       Агар бирорта тизим авария холатида узилиб колса, автоматик тарзда, 
электр двигателлари учмасдан захирадаги тармок ишлаб кетади.
       Жараённи автоматлаштиришга замонавий саноат корхоналарида ишлаб 
чикарилган янги назорт ва бошкариш тизимини куллаш туфайли эришилди      ASOSIY QURILMANING  TEXNOLOGIK HISOBI
         Quvvati 4.35 mlrd m 3 
 yiliga.  
         Bir kunda DEA  sirkulyatsiyasi tarkibiy 1.6 tonna bo’lsa, DEA  1molda H
2 S 
ni yutishi 0.4 – 0.45 ga teng. Suyuqlikni qaynash temperaturasi 20 O
C deb olsak, 
zichligi taxminan 0.785 deb olamiz.
                 V = 2.1500000/ 340*24 = 2634.8 m 3
/s
Gaz tarkibidagi komponentlar:
H
2 S = 4.219 % umumiy 
CO
2  = 4.27 % umumiy 
CH
4  = 89.14 % umumiy 
C
2 H
6  = 1.4 % umumiy 
C
3 H
8  = 0.26 % umumiy
C
4 H
10  = 0.11 % umumiy 
Tozalangan gazdagi CH4,C2H6,H2SNING sarfi:
V
CH4 =V’
CH4 -V
CH4 =256849-2,55=256846,45
V
C2H6 =V’
C2H6 -V
C2H6 =34246,6-3,14=34243,46
V
H2S =0.15%(HAJM)
DEAeritmasiga yutilgan gaz sarfi:
G
K =EG
0 -EG
I =326510,2-322116,7=4394 kg/soat.
Nordon gaz bilan to`yingan DEA eritmasini sarfi:A
N =G
K +A
P =4394+150600=154994 
kg/soat.
Absorberning issiqlik balansi: Absorberning issiqlik balansi tenglamasi:Q
VC +Q
AP +Q
a =Q
V +Q
AH .
Q
a -absorbsiya paytida chiquvchi energiya.
Gaz   maxsulotilari   bilan   olib   kiriladigan   issilik
miqdori:Q
VC =342466/3600*349,8=33276,3 KBT
Tozalangan gaz issiqlik miqdori:Q
V =339544/3600*354,55=33440 KBT
18%DEAning issiqlik miqdori:Q
a =G
K *q
a
Q
a =1905kdj/kg 
Q
a =4394/3600*1905=2325,2KBT
Uholda   absorbsiya   issiqlik   balansi:Q
AH =(E(Q
AP )+Q
a +Q
VC )-Q
V =41993,5-
33440=8553,5KBT
Absorber diametrini aniqlash:
Kolonna diametri quyidagicha topiladi:
D
a =1800L/p
ж + /K
Bu yerda L-absorbent sarfi;kg/s
P
ж -to`yingan absorbent zichligi.
K=0,3-klapanli tarelka uchun koefitsient.
C=480-tarelkalararo koefitsient,h=0,6;
G-gaz sarfi; kg/s.
P
п -gaz zichligi.
To`yingan absorbent sarfi:
L=A
H /3600=154994/3600=43kg/s
DEAning t
H =52C 0
DAGIzichligi p=999,5kg/m 3 Gaz
  sarfi:G=V
C /3600=326510,2/3600=90,7kg/s
Absorber diametrini topilgan qiymatlarni yuqoridagi formulaga qo`ysak D
a =3,58m
bo`ladi. GOST bo`yichaD
a =3,4 deb olamiz.
Absoberning balandligini aniqlash:
Qurilma   balanligini   quyidagicha   topamiz:H=h
1 +H
t +h
2 ;   h
1 ,h
2 -yuqoriva   pastki
kameralar balandligi;H
t -tarelkali qism balandligi;h
1 =h
2 =1,5m
Absorberda ajralish koefitsientini topamiz: 
Φ
a =G
KIR -G
CHIQ /G
KIR =4394-5,1/4394=0,998
Nazariy tarelkalar soni: N
T =lg(1-0,998)/lg(1-0,72)=4,9
Tarelkalar soni:N
p =4,9/0,35=14ta.
Tarelkali qism balandligi:H
T =h*N
T =0.6*14=8,4
Qurilma balandligi:H=1.5+8,4+1,5=11,4m bo`ladi   XULOSA
Menining   kurs   loyihamda   absorbsion   bo’limi   Sho’rtan   unitar   shuba
korxonasidagi   tabiiy   gazdan   amin   yordamaida   oltingugurt   tozalash   sexining   eng
asosiy   apparatidir.   Bu   kallonnadan   chiqan   oltingugurt   chet   elga   eksport   va
O’zbekistonning qishloq xo’jaligiga beriladi.
Sho’rtan   USHK   ning   barpo   etilishiga   ham   asosan   gazlarni   ajratishga
asoslangan.
Bunday   qurilmalar   yordamida   olingan   maxsulotlar   butun   johonga
sotilmoqda.   Bu   zavod   qurilmasdan   oldin   esa   tabiiy   gaz   yoqilg’i   sifatida   yoqib
yoborilar   va   uning   tarkibidan   qimmatbaxo   gazlarni   ajratib   olish   va   undan   tavar
maxsulot ishlab chiqarish keng yo’lga qo’yilmoqda.
Bunday   zavotlar   yordamida   O’zbekiston   ko’plab   sarmoyani   tejamoqda   va
chet el sarmoyalarini jalb etayapti.   FOYDALANILGAN ADABIYOTLAR.
1     I.A.Karimov   ,,Kichik   biznesni   va   xususiy   tadbirkorlikni   rivojlantirish   ‘’2010y   8-
dekabr
2 I.A.Karimov,,Jahon moliyaviy iqtisodiy inqiroz va uni bartaraf etishning yo`llari va
choralari’’ Toshkent 2009-yil.
3 1992-yil 9-dekabr ,,Atrof-muhitni ximoya qilish’’to`g`risidagi qonun.
4 2002-yil 5-aprel ,chiqindilar’’to`g`risidagi qonun
5 1996-yil4-mart ,,Fuqaro muhofazasi’’ to`g`risidagi qonun
6   Rudkov   S .   F .   ,,ПЕРЕРАБОТКА   углеводороных   природных   и   попутных
газов’’1980 год
7 А.А.Кузников ,,Основным нефт и газа переработка расчета,, 1986 год   
 
 
  АВО- 1-6АВО- 1-5К 1
   E-2	
  
2
1
9 
х 
1
2
   E-3	 
1
0
8
 

 
4
 
1
0
8
 

 
4	Е -1GAZ
Kirishi                NORDON GAZ OLTINGUGURT OLISH  	

 
2
1
9
 

 
6   Х-1
 
2
0
 
Н
-
1
р	
  
2
1
9
 

 
6 
2
0
 
Н
-
1
р2
0 
Х
в 
– 
2
-
22
0 
Х
в 
– 
2
-
1 2
0 
Х
в 
– 
2
-
22
0 
Х
в 
– 
2
-
1 2
0 
Х
в 
– 
2
-
22
0 
Х
в 
– 
2
-
1ВВ
ВВ
E   –   4  
 
2
0
 
Н
-
1
р  
2
0
 
Н
-
1	
 
2
1
9
 

 
6 
2
0
 
Н
-
1
А	
 К 2	
2	0 	Т	-	2	-	1	2	0 	Т	-	2-	2
  
5
3
0
 

 
7	
 	21	9 	х 	6КК
 
2
0
 
Н
-
1
р  
2
0
 
Н
-
1
р	
  
5
3
0
 

 
7АВО- 2/1,2,3,4
 
2
0
 
Х
-
1 В
Х- 3 Е - 5   Х- 2
АВО- 1-1
АВО- 1-2
АВО- 1-3 АВО- 1-4	
 Ф-2 Т-1-2
Т-2-2
Н-1 / 4
Н-1 / 2TOZALANGAN GAZ	
К 2