Войти Регистрация

Docx

  • Рефераты
  • Дипломные работы
  • Прочее
    • Презентации
    • Рефераты
    • Курсовые работы
    • Дипломные работы
    • Диссертациии
    • Образовательные программы
    • Инфографика
    • Книги
    • Тесты

Информация о документе

Цена 3000UZS
Размер 1.1MB
Покупки 0
Дата загрузки 04 Август 2023
Расширение ppt
Раздел Презентации
Предмет Информатика и ИТ

Продавец

Bohodir Jalolov

Икки ўлчамли статик массивлар

Купить
1 Икки Икки ўлчамли статик массивларўлчамли статик массивлар • Режа: 1. Икки ўлчамли статик массивлар 2. С++ тилида массивлар элементининг турига чекловлар 3. Бир ва икки ўлчовли массив 4. Матрицалар 5. Матрицаларни барча элементлари 3 Икки ўлчамли статик массивлар Агар матрицанинг элементи ҳам вектор бўлса , уч ўлчамли массивлар - куб ҳосил бўлади. Шу йўл билан ечилаётган масалага боғлиқ равишда ихтиёрий ўлчамдаги массивларни яратиш мумкин . Икки ўлчамли массивнинг синтаксиси қуйидаги кўринишда бўлади: <тур> <ном> [<узунлик >] [<узунлик>] 4 Икки ўлчамли статик массивлар С++ тилида массивлар элементининг турига чекловлар қўйилмайди, лекин бу турлар чекли ўлчамдаги объектларнинг тури бўлиши керак. Чунки компилятор массивнинг хотирадан қанча жой (байт) эгаллашини ҳисоблай олиши керак. Хусусан, массив компонентаси массив бўлиши мумкин («векторлар-вектори»), натижада матрица деб номланувчи икки ўлчамли массив ҳосил бўлади. 5 Бир ва икки ўлчовли массив I ҳол. int a[100]; (1) вектор берилган. II ҳол . Фараз қилайлик, (1) нинг ҳар бир элементи ўз навбатида вектор бўлсин, бу ҳолда биз икки ўлчовли массивни аниқлаймиз. int a[100][100]; (2)} ,..., , { 2 1 n a a a a                 nmnn nn a a a a a a a a a A ... ... ... ... ... ... ... 21 22221 11211 6 Матрицалар Масала: Шахмат доскасидаги фигураларни адресини эслаб қолиш. 1 2 3 4 5 6 a b c d e f g h 8 7 6 5 4 3 2 1 0 0 0 0 2 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 3 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 4 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 00 1 2 3 4 5 6 7 0 1 2 3 4 5 6 7 c6c6 A[2][ 2 ]A[2][ 2 ] 7 Матрицалар Матрица – бу бир хил типли элементларнинг тўртбурчак жадвали. Матрица – бу массив бўлиб, унинг ҳар бир элементи иккита индексга эга (сатр номери ва устун номери). 1 4 7 3 6 2 -5 0 15 1 0 8 9 11 12 200 1 2 0 1 2 3 4A 7 0 112 -5 0 15 1 0 1 2 1 сатр1 сатр2 устун 2 устун A[ 2 ][ 3 ] катакA[ 2 ][ 3 ] катак 8 Матрицалар Эълон қилиш: const int N = 3, M = 4; int A[N][M]; float a[2][2] = {{3.2, 4.3}, {1.1, 2.2}}; char sym[2][2] = { &#39;a&#39;, &#39;b&#39;, &#39;c&#39;, &#39;d&#39; };const int N = 3, M = 4; int A[N][M]; float a[2][2] = {{3.2, 4.3}, {1.1, 2.2}}; char sym[2][2] = { &#39;a&#39;, &#39;b&#39;, &#39;c&#39;, &#39;d&#39; }; Клавиатурадан киритиш for ( i = 0; i < N; i ++ ) for ( j = 0; j < M; j ++ ) { printf ( &#34;A[%d][%d]=&#34;, i, j); scanf ( &#34;%d&#34;, &A[i][j] ); }for ( i = 0; i < N; i ++ ) for ( j = 0; j < M; j ++ ) { printf ( &#34;A[%d][%d]=&#34;, i, j); scanf ( &#34;%d&#34;, &A[i][j] ); } Агар циклларни алмаштирсак? ? A[0][0]= 25 A[0][1]= 14 A[0][2]= 14 ... A[2][3]= 54ii jj for ( j = 0; j < M; j ++ ) for ( i = 0; i < N; i ++ ) { 9 Матрицалар Экранга чиқариш for ( i = 0; i < N; i ++ ) { for ( j = 0; j < M; j ++ ) printf(&#34;%5d&#34;, A[i,j]); printf(&#34;\\n&#34;); }for ( i = 0; i < N; i ++ ) { for ( j = 0; j < M; j ++ ) printf(&#34;%5d&#34;, A[i,j]); printf(&#34;\\n&#34;); } янги сатрга ўтишянги сатрга ўтишfor ( j = 0; j < M; j ++ ) printf(&#34;%5d&#34;, A[i][j]);for ( j = 0; j < M; j ++ ) printf(&#34;%5d&#34;, A[i][j]); сатрни чиқариш сатрни чиқариш 12 25 1 13 156 1 12 447 1 456 222 23 Агарда циклларни алмаштирсак ?? Шу сатрдаШу сатрда 10 Матрицаларни барча элементлари Масала: 3 та сатр ва 4 та устунли матрицани тасодифий сонлар билан тўлдиринг ва уларни экранга чиқаринг. Матрицани барча элементлари йиғиндисини топинг. main() { const int N = 3, M = 4; int A[N][M], i, j, S = 0; ... // матрицани тўлдиринг ва экранга чиқаринг for ( i = 0; i < N; i ++ ) for ( j = 0; j < M; j ++ ) S += A[i][j]; с out<<“Matrisa elementlari yig’indisi S= ”, S; }main() { const int N = 3, M = 4; int A[N][M], i, j, S = 0; ... // матрицани тўлдиринг ва экранга чиқаринг for ( i = 0; i < N; i ++ ) for ( j = 0; j < M; j ++ ) S += A[i][j]; с out<<“Matrisa elementlari yig’indisi S= ”, S; } for ( i = 0; i < N; i ++ ) for ( j = 0; j < M; j ++ ) S += A[i][j];for ( i = 0; i < N; i ++ ) for ( j = 0; j < M; j ++ ) S += A[i][j]; 11 Вазифа 8 та сатр ва 5 та устунли матрицани тасодифий сонлар билан тўлдиринг ва уларни экранга чиқаринг. 1: Матрицани энг катта ва энг кичик элементи ва уларни индексини чиқаринг. Чи қ ариш формати: Eng kichik element A[3][4]=-6 Eng katta element A[ 2 ][ 2 ]= 10 2: Матрицанинг қайси сатрини элементлари йиғиндиси катта бўлса шу сатрни чиқаринг. Чи қ ариш формати: 2- satr : 3 5 8 9 8 12 Матрицалар устида амаллар 3-масала. N сатр ва N устунли матрицани асосий диагонал элементларини чиқпринг . A[0][N-1]A[0][N-1]A[1][1]A[1][1] A[2][2]A[2][2] A[N-1][N-1]A[N-1][N-1] for ( i = 0; i < N; i ++ ) printf ( &#34;%5d&#34;, A[i][i] );for ( i = 0; i < N; i ++ ) printf ( &#34;%5d&#34;, A[i][i] ); 4-масала.Иккинчи диагонални чиқаринг A[N-1][0]A[N-1][0] A[N-2][1]A[N-2][1] A[1][N-2]A[1][N-2] Сатр номерлари ва N-1 устунA[0][0]A[0][0] for ( i = 0; i < N; i ++) printf ( &#34;%5d&#34;, A[i][ N-1-i ]);for ( i = 0; i < N; i ++) printf ( &#34;%5d&#34;, A[i][ N-1-i ]); N-1-i 13 Матрицалар устида амаллар 5-масала. Асосий диагонал пасидаги элементларни йиғиндисини чиқаринг. Бирлик цикл ёки ичма-ич ? ? 0 сатр : A[0][0] 1 сатр : A[1][0]+A[1][1] ... i сатр : A[i][0]+A[i][2]+...+A[i][i] S = 0; for ( i = 0; i < N; i ++ ) for ( j = 0; j <= i; j ++ ) S += A[i][j];S = 0; for ( i = 0; i < N; i ++ ) for ( j = 0; j <= i; j ++ ) S += A[i][j]; Барча сатрлар бўйича циклБарча сатрлар бўйича цикл for ( j = 0; j <= i; j ++ ) S += A[i][j];for ( j = 0; j <= i; j ++ ) S += A[i][j]; i - сатрни керакли элементларини олишi - сатрни керакли элементларини олиш 14 Матрицалар устида амаллар 6-масала. Сатр ёки устунларни алмаштириш. N сатр ва M устунли матрицани 1 -чи ва 3 -чи сатри билан алмаштиринг. 1 2 5 2 1 7 3 1 3 71 3 j A[1] [j]A[1] [j] A[3] [j]A[3] [j] for ( j = 0; j <= M; j ++ ) { c = A[1][j]; A[1][j] = A[3][j]; A[3][j] = c; }for ( j = 0; j <= M; j ++ ) { c = A[1][j]; A[1][j] = A[3][j]; A[3][j] = c; } 7 -масала . Учинчи устунга олтинчи устунни қўшинг. for ( i = 0; i < N; i ++ ) A[i][3] += A[i][6];for ( i = 0; i < N; i ++ ) A[i][3] += A[i][6]; 15 Вазифа 7 сатр ва 7 устунли матрицани [-10,10] интервалдаги тасодифий сонлар билан тўлдиринг ва уларни чиқаринг . Яшил фон билан белгиланган элементларни нолга айлантиринг ва ҳосил бўлган матрицани чиқаринг . «8»: «9»: 1611 12 1 1 21 22 2 2 1 2 11 12 1 1 21 22 2 2 1 2 ... ... , ... ...................... ... ( ) , ( ) 1 ... ... ... ..................... ... m m m n n nm m m m n n nm a a a b a a a b A B b a a a dim A n m dim B m a a a b a a a b A B b a a a                                                          Матрицани векторга кўпайтириш Мисол 17 Дастур матни const int n = 3; float a[n][n], b[n], c[n] = {0}; int i, j; float s; for(i = 0; i < n; i ++) for(j = 0; j < n; j ++) { cout <<&#34;a[&#34;<< i <<&#34;][&#34;<< j <<&#34;] =&#34;; cin >> a[i][j]; } for(i = 0; i < n;i ++) { cout << &#34;b[&#34;<< i <<&#34;]= &#34;; cin >> b[i]; } for(i = 0; i < n; i ++) { for (j = 0; j < n; j ++) c[i] = c[i] + a[i][j] * b[j]; } for (i = 0; i < n; i ++) cout<<&#34;c[&#34;<<i<<&#34;]=&#34;<< c[i] <<endl; а матрицани киритиша матрицани киритиш b массивни киритишb массивни киритиш c[i] = a[i] [j]*b[j]c[i] = a[i] [j]*b[j] 18 Матрицани Матрицани матрицаматрица га кўга кў пп айтиришайтириш 11 12 1 11 12 1 21 22 2 21 22 2 1 2 1 2... ... ... ... , ... ...................... ... ... ( ) , ( ) p m p m p p pm n n np a a a b b b a a a b b b A B b b b a a a dim A n p dim B p m                                   1919 Матрицани Матрицани матрицаматрица га кўга кў пп айтиришайтириш1 1 1 2 1 1 1 1 2 1 2 2 2 1 1 1 1 2 1 1 1 11 12 1 21 22 ... ... ........................................ ..... ... ... . p p p k k k k k km k k k p p p k k k k k km k k k p p p nk k nk k nk km k k k m a b a b a b a b a b a b A B a b a b a b c c c c c                                             2 1 2 1 .. , ..................... ... , 1, ; 1, m n n nm p ij ik kj k c c c c C a b i n j m                   Мисол 20 const int n = 3, m = 2; float a[n][n]={0}, b[n][m], c[10][10] = {0}; int i, j, k; float s; for(i = 0; i < n; i ++) for(j = 0; j < n; j ++) { cout <<&#34;a[&#34;<< i <<&#34;][&#34;<< j <<&#34;] =&#34;; cin >> a[i][j]; } for(i = 0; i < n; i ++) for(j = 0; j < m; j ++) { cout <<&#34;b[&#34;<< i <<&#34;][&#34;<< j <<&#34;] =&#34;; cin >> b[i][j]; } for(i = 0; i < n; i ++) for(j = 0; j < m; j ++) { for (k = 0, s=0; k < n; k ++) s = s + a[i][k] * b[k][j]; c[i][j] = s; } for (i = 0; i < n; i ++) { for (j = 0; j < m; j ++) cout << setw(3) << c[i][j]; cout<<endl; } Матрицани Матрицани матрицаматрица га кўга кў пп айтиришайтириш а матрицани киритиша матрицани киритиш b матрицани киритиш b матрицани киритиш а матрицани b матрицани кўпайтириша матрицани b матрицани кўпайтириш Натижавий с матрицани
Купить
  • Похожие документы

  • Operatsion tizimlarda journaling file system
  • I/O scheduling algoritmlari
  • O‘rta Osiyo kutubxonalarining o‘rganilish masalalari
  • Funksiyalar va arrow function
  • Tashkilot xodimlari ma’lumotlarini jamlovchi tizim

Подтвердить покупку

Да Нет

© Copyright 2019-2026.

  • Инструкция по снятию с баланса
  • Контакты
  • Инструкция использования сайта
  • Инструкция загрузки документов
  • O'zbekcha